Историјат


На предлог Јосифа Панчића, одлуком Министарства просвете и црквених послова Кнежевине Србије, основана је 1874. године Ботаничка башта у Београду. Пре оснивања институције, Панчић је гајио малу колекцију биљака у дворишту Лицеја београдског, за потребе наставе на Великој школи где је предавао ботанику у оквиру јестаствене историје. За потребе Ботаничке баште додељен је плац на Дорћолу, уз обалу Дунава, који се врло брзо показао као неадекватан, јер се налазио близу реке и био је склон плављењу. Врло брзо се неадекватност локалитета и доказала јер су се тих година десиле две велике поплаве које су потпуно уништиле биљни фонд. Панчић је наставио да тражи бољи простор за Башту, али на жалост, велики природњак и управник прве Ботаничке баште у Србији, умро је 1888. године не дочекавши да види Башту безбедно смештену на новој локацији. Знајући за проблеме које је Панчић имао око подизања прве Ботаничке баште у Србији, краљ Милан Обреновић, је 1889. године поклонио Великој школи своје имање (воћњак 5,2 ха), наслеђено од деде Господара Јеврема Обреновића, за потребе подизања нове Ботаничке баште. Краљева жеља била је да се Башта назове по његовом деди "Јевремовац". Недуго по пресељењу Баште на данашњу локацију, 1892. године купљена је, од фабрике Мозентин из Дрездена, велика стаклена башта. У то време била је једна од најлепших и највећих у овом делу Европе. У наредним деценијама Башта се развија достижући свој зенит тридесетих година XX века, у време управниковања академика Недељка Кошанина, великог српског ботаничара.