Хербаријум


Хербаријум Института за ботанику и Ботаничке баште "Јевремовац" Биолошког факултета Универзитета у Београду представља једну од најзначајнијих и најбогатијих хербарских збирки не само у Србији, већ и на подручју читаве Југоисточне Европе. Овај Хербаријум је формиран 1860. године када је Јосиф Панчић своју дотадашњу збирку поклонио Великој школи у Београду. Након Панчића, који га је формирао, обогаћивању овог хербара допринели су С. Петровић, П.Јуришић, Ђ.Илић, Ђ.Ничић, С.Пеливановић, Н.Кошанин, Т.Сошка, Л.Адамовић, В.Блечић, И.Рудски, П.Черњавски, Б.Татић, М.М.Јанковић, Ј.Блаженчић, Б.Петковић и многи други. Током последњих 30-так година, највећи допринос обогаћивању Хербаријума, са преко 60.000 хербаријумских табака, дали су истраживачи новијих генерација: В.Стевановић, Д.Лакушић, С.Јовановић, П.Марин, П.Јанћковић, Г.Томовић, С.Вукојичић, П.Лазаревић, М.Сабовљевић, М.Вељић, и др., током својих истраживања флоре и вегетације првенствено Балканског, а делом и Апенинског и Пиринејског полуострва. Данас, после 160 година од оснивања, Хербаријум Института за ботанику и Ботаничке баште "Јевремовац" броји преко 200.000 хербарских листова који садрже биљни материјал сакупљен на подручју Балканског полуострва, као и велики број ексиката добијених разменом са другим земљама у Европи и свету. У оквиру њега налази се и необрађена хербарска збирка Института за екологију и биогеографију Српске Академије наука и уметности, као збирке Катедре за екологију и географију биљака, Катедре за систематику и таксономију биљака и Катедре за систематику алги, гљива и лишајева. Збирка под називом "Панчићев хербар" (Хербариум Панцицианум) данас се као посебна целина налази у Хербаријуму Института за ботанику и Ботаничке баште "Јевремовац" Биолошког факултета Универзитета у Београду. Хербаријум Института за ботанику и Ботаничке баште "Јевремовац" Биолошког факултета Универзитета у Београду је као хербар под међународним кодом БЕОУ укључен у листу званичних светских хербаријума.