Универзитет у Београду - Биолошки факултет
Институт за ботанику и Ботаничка башта „Јевремовац“

Историјат

На предлог Јосифа Панчића, одлуком министарства просвете и црквених послова Кнежевине Србије, основана је 1874. године Ботаничка башта у Београду. И пре оснивања институције, Панчић је гајио малу ботаничку башту у дворишту Лицеја београдског, за потребе наставе на Великој школи где је предавао ботанику у оквиру јестаствене историје. По оснивању институције, Башти је додељен плац на Дорћолу, уз обалу Дунава, што се није показало добрим решењем обзиром на близину реке и могућност да буде плављена. Након две велике поплаве које су се и збиле тих година и потпуно уништеног биљног фонда, Панчић тражи бољи смештај за Башту. На жалост, велики природњак, прегалац и први управник прве ботаничке баште у Србији, умро је 1888. године не дочекавши да види Башту безбедно смештену на новој локацији.

Знајући за проблеме које је Панчић имао око подизања прве ботаничке баште у Србији, краљ Милан Обреновић, је године 1889. поклонио Великој школи своје имање, наслеђено од деде Господара Јеврема Обреновића, за потребе подизања Ботаничке баште. Једини услов био је да се башта назове по његовом деди Јевремовац.

Недуго по пресељењу Баште на данашњу локацију, купљена је од фабрике Мозентин из Дрездена, велика стаклена башта, једна од најлепших и највећих у овом делу Европе. У Историји града Београда Феликса Каница, књизи значајних архитектонских решења и старина Београда, посебно је истакнута стаклара Ботаничке баште.


Током бомбардовања у другом светском рату, велика стаклена башта је претрпела озбилјне штете. После рата је поново застаклјена, али је тек 1975. гвоздена конструкција обновлјена и префарбана уз помоћ Републичке заједнице образовања. Велика стаклена башта ипак је наставила да пропада, тако да је 2005. године, када је један њен део почео да се урушава, морала бити затворена за посетиоце. Тек 2014. године, захвалјујући пројекту „Унапређење инфраструктуре високошколских установа у Србији – ЕУ ХЕТИП“, који је био остварен уз помоћ донације из предприступних фондова Европске уније, велики стакленик је обновлјен после две године радова и свечано отворен у присуству високих званица. Темељна рекунструкција стакленика је у потпуности изведена у складу са оригиналним архитектонским решењем.

У почетку је Ботаничка башта била ограђена дрвеном тарабом. Одмах поред главног улаза у ботаничку башту налазила се бондручара коњушнице краља Милана Обреновића која је коришћена као стамбена јединица домара и физичког радника. Године 1894. изграђена је кућа за становање Управника баште. Управна Зграда баште подигнута је 1908. године, систем водене мреже израђен је током периода 1892-1896.,. а наставна зграда, зидана ограда и мала стаклара тридесетих година двадесетог века.