Deveti art+science 2024 festival “Preplitanja”

U Botaničkoj bašti održava se deveto izdanje art+science festivala od 25. septembra do 31. oktobra. U organizaciji Centra za promociju nauke, tematski usredsređen na uticaj čoveka i tehnologije na prirodu i biodiverzitet, ovogodišnji program istražuje njihovu međusobnu dinamiku, odnose i posledice. Publici je obezbeđen slobodan ulaz na svečano otvaranje festivala, 25. septembra, zatim tokom Noći istraživača 27. septembra, kao i na dan zatvaranja festivala, 31. oktobra. Prisustvo svim pratećim programima je slobodno.

Izložba “Preplitanja” otvorila je vrata u sredu, 25. septembra, u 18 časova, donoseći suptilne dijaloge između digitalnog, analognog i organskog sveta. Uz raznovrsne prateće sadržaje, poput edukativnih radionica, predavanja, razgovora, performansa i vođenih tura, art+science program nudi petonedeljno istraživanje Bašte i izloženih radova.

Preplitanja vas pozivaju da kroz različita interaktivna iskustva istražite lepotu i složenost prirodnih mreža, osetite međuzavisnost živih sistema i promislite o našoj ulozi u stvaranju harmoničnijeg suživota između prirode i tehnologije. Festival će biti otvoren jedinstvenim horskim performansom Sanje Anđelković pod nazivom Pogledaj u! Ja nisam krošnja – ja sam glasnik,  koji će uneti dašak reinterprerirane tradicije i nasleđa u nenarušeno okruženje Bašte.

Na izložbi se premijerno predstavljaju tri interdisciplinarna projekta nastala u produkciji Centra za promociju naukе. Bašta Zvuka autora Marije Stojnić i Jakova Munižabe, predstavlja kolekciju zvučnih i audiovizuelnih instalacija koje povezuju radiofoniju i botaniku, istražujući odnose između ljudi, biljaka, životinja i mašina. Centralni rad, Zvukožbun, interaktivna je igra koja reinterpretira zvučni prostor Bašte stvarajući kolektivni zvučni portret njenih stanovnika. Aleja Radija predstavlja slobodnu interpretaciju prirode u delima ars-akustike, inspirisanim jubilejima Bašte i Radio Beograda. Audio-vizuelne instalacije Slušajuće oko i Mislim da sam Jupiter istražuju koncepte prostora i izolacije u kontekstu biljaka i tehnologije.

Slepi putnici su interaktivna instalacija site-specific karaktera, koju je stvorila novosadska bio-art umetnica Adrien Ujhazi. Ovaj projekat arhivira biološke podatke o 26 vrsta biljaka u stakleniku Botaničke bašte, mapirajući njihov opstanak i istražujući kolektivni odnos celuloze biljaka i celuloze nastale u veštačkim uslovima (skobija). Instalacija podstiče razmišljanje o interakciji prirodnog i veštačkog okruženja, produbljujući razumevanje flore i njene ekološke uloge.

Knjiga-objekat Tymus serpyllum predstavlja rezultat eksperimentalne primene tehnike suve igle u kombinaciji sa osušenim čajem od majčine dušice. Mladi umetnik Nikola Radosavljević ovim radom rekonstruiše svoje prvo sećanje iz detinjstva, duboko ga povezujući s prirodom. Ovo delo istražuje povezanost suprotstavljenih svetova unutar ekosistema i nudi uvid u lekoviti i opasni aspekt našeg nevidljivog okruženja.

Detaljan program

Pored navedenih produkcija, posetioci će tokom festivala imati priliku da se upuste u vizuelno putovanje kroz preostala dela domaćih i međunarodnih umetnika, koji na različite načine istražuju odnose između umetnosti, nauke i društva u savremenom kontekstu.

U saradnji sa Botaničkom baštom „Jevremovac“, publici je obezbeđen slobodan ulaz na svečano otvaranje festivala, 25. septembra, zatim tokom Noći istraživača 27. septembra, kao i na dan zatvaranja festivala, 31. oktobra. Prisustvo svim pratećim programima je takođe slobodno.

Radovi ovogodišnjih umetnika

art+science festival deo je aktivnosti Centra za promociju nauke u okviru projekta EUropean Digital Deal. Projekat kojim rukovodi Ars Elektronika iz Linca, podržan je kroz Program Kreativna Evropa Evropske unije, uz učešće 13 partnera iz 11 evropskih zemalja.

Pročitajte:

Akademik Nedeljko Košanin – začetnik moderne srpske botanike

Izložba „Akademik Nedeljko Košanin – začetnik moderne srpske botanike“, povodom 150 godina od njegovog rođenja, svečano je otvorena 22. oktobra u Botaničkoj bašti „Jevremovac“. Izložba je imala za cilj da ukaže na veliki značaj ovog naučnika za razvoj botanike u Srbiji.