Botanička bašta “Jevremovac” u Beogradu obeležila je večeras svečanim prijemom u prisustvu velikog broja zvanica iz akademskog i kulturnog života Srbije 150 godina od svog osnivanja.
Pre nastupa Jazz orkestra “Big bend” RTS okupljenima se obratila upravnica Instituta za botaniku i Botaničke bašte “Jevremovac” Gordana Subakov Simić, rečima da je Botanička bašta mesto gde se ukrštaju putevi prosvetiteljstva, nauke, umetnosti i kulture. “Ovo je mesto gde se čuva i neguje tradicija. Ovo je mesto gde se istražuje, čuva i obnavlja biljni svet Srbije. U našim laboratorijama rade vrhunski naučnici, a botaničku baštu krasi i prvi botanički časopis na našim prostorima, koji će uskoro napuniti sto godina. U Botaničkoj bašti nalazi se više od 1.200 biljnih vrsta u zatvorenom delu staklenika, a više od 1.000 drvenastih i zeljastih vrsta biljaka u otvorenom delu, među njima i stabla stara i više od 180 godina. Botanička bašta poseduje najveću na svetu kolekciju mahovina u kulturi, kolekciju pršljenčica, algi i različitih sojeva gljiva i bakterija i jednu od najvećih botaničkih biblioteka u ovom delu sveta”, rekla je Subakov Simić. Ona je naglasila da Baštu redovno posećuju građani, organizovane grupe đaka svih uzrasta, studenti, osobe sa posebnim potrebama, kao i botaničari iz celoga sveta i da je godišnje obiđe više od sto hiljada ljudi.
Dekan Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ljubiša Stanisavljević podsetio je da je Botanička bašta osnovana na inicijativu Josifa Pančića koji je, kako je naveo smatrao da se botanička nauka ne može izučava bez botaničke bašte i da je ona neophodna za praktičnu nastavu. “Kralj Milan Obrenović, čiji je važan deo dugogodišnje državne politike bilo unapređenje obrazovanja, svoje privatno zemljište, površine nešto oko pet hektara, koje je nasledio svog dede Jevrema, drugog avgusta 1889. godine ustupio je velikoj školi za potrebe podizanja nove botaničke bašte. Jedini uslov bio je da bašta zarad sećanja na gospodara Jevrema Obrenovića ponese ime ‘Jevremovac’, naveo je Stanisavljević. Dodao je da je Botanička bašta sastavni deo Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i da, upravo kako je Pančić i zamislio, ovaj prostor danas, kao i ranije, služi za izvođenje praktične nastave.
“Nastavnici Biološkog fakulteta, kao i brojnih fakulteta Univerziteta u Beogradu, po uzoru na Pančića imaju privilegiju da nastavu izvode van amfiteatara i vežbonica na otvorenom prostoru i u stakleniku botaničke bašte. Otvoreni prostor Botaničke bašte omogućava izvođenje nastave iz gotovo svih botaničkih i mnogih zooloških predmeta koji se izvode na Biološkom fakultetu”, istakao je Stanisavljević. On je naglasio da je “Jevremovac” zbog svojih prirodnih vrednosti i značaja u oblasti kulturno-istorijskog nasleđa pod dvostrukim statusom zaštite, a da je brojnost i raznovrsnost biljnog sveta koji se u njoj gaji, uticao na to da bude proglašena za spomenik prirode 1995. godine, a da s druge strane, zbog kulturno-istorijskog značaja nekih od njenih sadržaja od 2007. ima status spomenika kulture.
“Za razliku od perioda kada je osnovana, botanička bašta se danas nalazi u gradskom centru, omeđena nekim od najprometnijih beogradskih ulica, a s obzirom na svoju lokaciju, urbanom jezgru, predstavlja pravu zelenu oazu za beg od gradske užurbanosti i mnogobrojnih posetilaca”, naveo je Stanisavljević. Botanička Bašta “Jevremovac” osnovana je 1874. odlukom Ministarstva prosvete Kraljevine Srbije, na predlog srpskog lekara i botaničara Josifa Pančića, koji je bio i njen prvi upravnik. Integralni je deo Univerziteta u Beogradu, a poverena je na upravljanje Biološkom fakultetu. Često se naziva učionicom pod otvorenim nebom, a 1995. godine je proglašena za spomenik prirode od izuzetnog značaja. Staklena bašta, podignuta je 1892. godine i pokriva prostor od 500 m2. U vreme kada je građena predstavljala je jednu od najvećih i najlepših staklenih bašti u ovom delu Evrope.
U Staklenoj bašti se gaje brojne tropske i suptropske vrste biljaka od kojih treba pomenuti: Phoenix Canariensis, Chamaerops Humilis, Cereus Peruvinianus… Herbarijum sadrži bogatu zbirku biljaka sa Balkanskog poluostrva i čitave Evrope koja broji oko 120.000 herbarijumskih tabaka i preko 300.000 eksikata. Biblioteka jedna je od najstarijih i najbogatijih na ovim prostorima. Pored 200 naučnih i stručnih časopisa sadrži i preko 6.000 knjiga.
