Svake godine, 12. oktobra, svet obeležava Svetski dan algi, a ove godine se Srbija prvi put zvanično priključila ovom globalnom događaju. U srcu Beograda, u Institutu za botaniku i Botaničkoj bašti „Jevremovac“, na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, otvorena je izložba pod nazivom “Čudesni svet algi”. Ova izložba je rezultat konkursa finansiranog od strane Britanskog algološkog društva (British Phycological Society), koji je pozvao zaljubljenike u alge da podele svoje fotografije o lepoti i raznolikosti ovih organizama.
Izložbu je priredila dr Sanja Šovran, docentkinja na Katedri za algologiju i mikologiju, Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Ova jedinstvena izložba koja će biti otvorena za javnost tokom jeseni omogućavajući posetiocima da se upuste u uzbudljiv svet algi.
Alge su često zanemarena, ali izuzetno značajna grupa organizmama na našoj planeti. One su prvi proizvođači kiseonika na Zemlji i odigrale su ključnu ulogu u formiranju primarne atmosfere pre otprilike 3 milijarde godina. Akumulacijom kiseonika došlo je do stvaranje ozonskog omotača, štita od štetnog UV zračenja i omogućio je razvoj života na kopnu. Danas, svakim udahom koji napravimo u naša pluća uđe dve-trećine kiseonika koji su proizvele alge, i to pre sve one morske, mikroskopski sitne, planktonske alge ali i alge ogromnih dimenzija (kelpi) koje grade podvodne šume.
Alge su takođe primarni producent ii ključni članovi morskih i slatkovodnih lanaca ishrane. Dominantno su akvatični organizmi, ali ih srećemo i van vodenih ekosistema: na zemljištu i vazduhu. Iznenađujuće je da svakog dana, bez da to primetimo, unosimo oko 1500 ćelija algi putem disanja.
Alge su deo ishrane širom sveta, posebno u oblastima koje se nalaze uz obale mora i okeana. Bogate su ugljenim hidratima, proteinima, esencijalnim masnim kiselinama, vitaminima, mikronutrijentima i dijetetskim vlaknima, pružaju osećaj sitosti i podržavaju sistem za varenje. Sadrže malo lipida, ali su izuzetno bogate esencijalnim masnim kiselinama omega-3 i omega-6. Crvena morska alga iz roda Pyropia (Porphyra) poznatija kao nori alga je najčešće korišćena alga u ishrani ljudi. Danas se ona širom sveta koristi kao omotač za suši. Neke druge vrste algi koje se koriste u ishrani su kombu (Laminaria japonica), vakame (Undaria pinnatifida), irska mahovina (Chondrus crispus), dulse (Palmaria palmata) i hijiki alga (Sargassum fusiforme). Pored navedenih vrsta u ishrani se koristi druge crvene, zelene i mrke morske alge koje se beru iz divljih populacija ili se uzgajaju, a mogu se jesti sveže, osušene ili ukiseljene. Mikroalge koje se najčešće koriste kao dodaci ishrani su vrste roda Chlorella, Nostoc kao i vrste Arthrospira platensis i Dunaliella salina.
Pored konzumacije, alge su bogat izvor antioksidanata i drugih korisnih jedinjenja koja imaju antikancerogena, antivirusna i antibakterijske svojstva i potencijal za prevenciju različitih bolesti, Takođe se ističu kao izvor esencijalnih nutrijenata koji mogu podržati mentalno zdravlje i smanjiti rizik od neuroloških poremećaja.
Osim ishrane i zdravlja, alge se koriste u kozmetici. Supstance iz algi se koriste kao funkcionalni sastojci u raznim kozmetičkim preparatima, stvarajući takozvanu fikokozmetiku.
Alge igraju ključnu ulogu u procesu fikoremedijacije, sposobne su da apsorbuju azot i fosfor iz okoline, kao i da uklone teške metale i organske zagađivače. Ovo čini alge važnim akterima u očuvanju životne sredine.
U poslednjim godinama, sve više se istražuju mogućnosti upotrebe algi u proizvodnji biogoriva. Neke alge, posebno mikroalge kao Chlorella, Scenedesmus, Chlamydomonas reinhardtii, Dunaliella salina i Botryococcus braunii proizvode visoke koncentracije ugljenih hidrata i lipida koji su od suštinskog značaja za proizvodnju bioetanola. Makroalge takođe mogu biti potencijalni izvori za biogoriva, mada sadrže manje ulja u poređenju s mikroalgama.
Ova izložba u Beogradu otkriva čudesni svet algi, podsećajući nas na njihovu ključnu ulogu u ekosistemima i njihov potencijal u mnogim drugim oblastima, uključujući ishranu, zdravlje, kozmetiku i zaštitu životne sredine.
