U herbarijumu Instituta za botaniku Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu od 2018. godine u toku je obiman projekat konzervacije herbarijumske zbirke Josifa Pančića, a trenutno je u završnoj fazi. Saradnici na projektu i sredstva neophodna za realizaciju sufinansirani su od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.
Svrha konzervacije herbarijumskih primeraka je očuvanje sakupljenog biljnog materijala i sprečavanje njegovog oštećenja, u cilju pripreme za naučna istraživanja i očuvanja vrednog materijala i za buduće generacije istraživača. Čuvanje biljnog materijala u herbarijumskim zbirkama je započelo pre nekoliko stotina godina, a razvojem tehnologije menjao se i tip papira i lepka koji je korišćen. Nekada je papir bio lošeg kvaliteta i vremenom bi se raspao, što bi izazvalo oštećenje biljnog materijala koji je bio u njemu. Danas se za konzervaciju herbarijumskog materijala preporučuje pH neutralan papir, kao i pH neutralni lepak, rastvorljiv u vodi. Zbog toga stare primerke, kao što su oni u Pančićevoj kolekciji, iz 19. veka, konzerviramo modernim metodama.
Prema preporukama Kraljevske botaničke bašte u Londonu (Kew Gardens), svaki herbarijumski primerak u zbirci Herbarium Pancicianum je pričvršćen za pH neutralni papir. Odlučili smo se za primenu osnove na bazi bambusa i pamuka i omota od pausa, kao i lepka za papir na bazi PVA, koji je rastvorljiv u vodi i nije nanošen direktno na biljke, već samo na ivice tračica od pH neutralnog papira, kako vredni primerci ne bi bili oštećeni. Fragmentisan materijal je pakovan u kovertice od pausa, koje su pričvršćene za osnovu, kao što su pričvršćene i biljke i etikete. Izuzetak su slučajevi kada su već postojale originalne kovertice sa Pančićevim zapisima, koje su, kao takve, sačuvane.
Svaki herbarijumski primerak predstavlja tačku u vremenu i prostoru za neku vrstu, što nam omogućava da izgradimo sliku o njenoj distribuciji, kao i o promenama te distribucije tokom vremena. Pančićeva zbirka čuva primerke na osnovu kojih su neke vrste opisane, kao i primerke onih vrsta koje se smatraju iščezlim, kako sa teritorije Srbije, tako iz čitavog sveta. Svaki primerak se sastoji od kompleksnih podataka, a što više takvih podataka sačuvamo, više ćemo biti u mogućnosti da odgovorimo na trenutno aktuelna pitanja očuvanja prirode, uspostavljanja ekoloških mreža i pravljenja crvene liste flore.
