Manifestacija “Dan fascinacije biljkama” obeležena je 18.05. 2022. godine u Botaničkoj bašti “Jevremovac”. Na kreativnim radionicama od 10h do 12h na kojima su deca predškolskog i mlađeg školskog uzrasta imala prilike da naprave svoje planete i ’’savršen’’ cvet, kao i da čuju sve o čarobnom svetu Nepeta.
Ulaz u Botaničku baštu bio je besplatan za decu do 7 godin, a sve informacije o događaju možete videti na sajtu Dana fascinacije biljkama https://plantday18may.org/category/europe/serbia/. Program je bio sledeći.
Radionice (10-12h) Predavanja (16-19.00h)
Radionice:
- Napravi svoju planetu
Saradnici Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ u okviru manifestacije Dan fascinacije biljkama ove godine organizuju radionicu za decu predškolskog i mlađeg školskog uzrasta. Deca će imati priliku da 18. maja na radionici „Napravi svoju planetu“ čuju na koji način mogu da se uključe u zaštitu živote sredine, ali i da saznaju nešto novo o ugroženim i zaštićenim biljnim vrstama. Tokom radionice svako dete će imati priliku da pokaže svoje kreativne sposobnosti i napravi planetu kakvu želi.
Autori: Luka Petrović, dr Neda Aničić, dr Milica Milutinović, dr Jelena Božunović
Kontakt osobe: jelena.boljevic@ibiss.bg.ac.rs; neda.anicic@ibiss.bg.ac.rs - Šta je čarobno u svetu Nepeta: miris ili izgled cvetova?
Na Danu fascinacije biljkama, 18. maja 2022. godine, saradnici Instituta za biološka istraživanja “Siniša Stanković” organizovaće radionicu za decu predškolskog i mlađeg školskog uzrasta pod nazivom “Šta je čarobno u svetu Nepeta: miris ili izgled cvetova?”. Deca će imati priliku da vide desetak različitih vrsta roda Nepeta, gajenih u staklenoj bašti, kao i u laboratorijskim uslovima. Osetiće njihove jedinstvene mirise. Saznaće otkud potiču mirisi i kako se oni mogu upotrebiti prilikom izrade sapuna. Takođe će imati priliku da vide nakit izrađen od Nepeta. Deca će iskazati svoju kreativnost bojenjem crteža cvetova Nepeta.
Autori: dr Jasmina Nestorović Živković, dr Tijana Banjanac, dr Slavica Dmitrović
Kontakt osoba: slavica.dmitrovic@ibiss.bg.ac.rs - Kome sve cvet može biti lep i zašto?
U okviru manifestacije Dan fascinacije biljkama, 18. maja, saradnice Instituta za biološka istraživanja “Siniša Stanković” sa Odeljenja za evolucionu biologiju i Odeljenja za fiziologiju biljaka organizuju radionicu za decu mlađeg školskog uzrasta. Učesnici će imati priliku da čuju zanimljive informacije o vrstama oprašivanja i odnosima između izgleda cvetnih organa i vrste oprašivača. Tokom radionice, svako dete će imati priliku da, koristeći svoju kreativnost i različite ponuđene materijale, napravi svoj “savršen” cvet u odnosu na odabran tip oprašivanja.
Autori: Sanja Šajkunić, Lea Vlajnić, Katarina Hočevar
Kontakt osoba: katarina.hocevar@ibiss.bg.ac.rs - “Od semena do zelene grane”
Botanička bašta “Jevremovac” upoznaće u kratkoj šetnji, najmladje sugradjane sa svojom osnovnom ulogom u očuvanju prirode i negovanju retkih i ugroženih biljaka sa različitih kontinenata. Tokom šetnje sakupljaćemo listove različitih biljnih vrsta i učiti kako te biljke da prepoznamo u prirodi, parkovima, dvorištima…saznaćemo kako biljke dišu, kada spavaju, zašto su važne i za ljude i za životinje, za čitavu Planetu, zašto moramo da ih čuvamo i kako to najbolje da radimo. Nakon šetnje crtaćemo biljku koja nas je najviše fascinirala u Bašti, kroz paletu boja i oblika naučićemo razliku izmedju plodova i semena. Samu radionicu realizovaćemo u najzelenijem kutku otvorenog prostora Botaničke bašte uživajući u prirodi koja nas okružuje. Vreme trajanja radionice je 90 minuta.
Autori: Mira Fiškalović i Marija Jončić
Kontakt osoba: Mira Fiškalović – 064/8237915
Predavanja:
- Šta da se radi kada bežanje nije opcija? Odbrambeni mehanizmi biljaka protiv insekata herbivora
U živom svetu beg od napadača, predatora, česta je ponašajna reakcija koja omogućava spas i preživljanje jedinke, ali i opstanak populacije i vrste. Međutim, biljke kao sesilni organizmi nemaju ovu opciju! Korenom pričvršćene za tlo ne mogu pobeći pred napadačima. Tokom predavanja namenjenom ljubiteljima biljaka pokazaćemo fascinantne odbrambene strategije i mehanizame koje su biljke razvile tokom evolucije i kojima se uspešno „brane“ od proždrljivih herivora.
dr Jelena Savić, Univerzitet u Beogradu, Institut za bioloska istrazivanja “Sinisa Stankovic”, Institut od nacinalnog znacaja za Republiku Srbiju.
Kontakt osoba: savic.jelena@ibiss.bg.ac.rs - Biljke vaskrsnice: male tajne velikih majstora preživljavanja
Biljke vaskrsnice mogu da prežive skoro potpuni gubitak vode iz svojih tkiva i da pređu u stadijum mirovanja (anabioze). Nakon što voda u spoljašnjoj sredini postane dostupna, ove biljke ponovo ožive i vraćaju se u prvobitno stanje.
Šta sve možemo da naučimo od biljaka vaskrsnica o životu i preživljavanju u nepovoljnim uslovima? Da li je moguće prespavati probleme? Koja je cena ”večnog života”?
dr Suzana Živković, Univerzitet u Beogradu, Institut za bioloska istrazivanja “Sinisa Stankovic”, Institut od nacinalnog znacaja za Republiku Srbiju.
Kontakt osoba: suzy@ibiss.bg.ac.rs - Funkcionalna hrana 21. veka – prirodni proizvodi iz perspektive naučnika
Novi trendovi u nauci su doprineli saznanjima o tome zašto je prisustvo određenih hemijskih jedinjenja u namirnicima korisno za zdravlje ljudi, a prisustvo nekih drugih može negativno uticati na fiziološke funkcije organa i organskih sistema. S tim u vezi, mnoga tradicionalna saznanja koja su do skoro imala potvrdu samo u praksi, stekla su i naučnu potvrdu. Na ovom predavanju predstavićemo neke od naučno potvrđenih informacija koje ukazuju na širok spektar primene i lekovitost prirodnih proizvoda od kojih se mnogi nalaze i u namirnicama koje svakodnevno konzumiramo.
dr Marija Ivanov i Dejan Stojković, Univerzitet u Beogradu, Institut za bioloska istrazivanja “Sinisa Stankovic”, Institut od nacinalnog znacaja za Republiku Srbiju.
Kontakt osobe: marija.smiljkovic@ibiss.bg.ac.rs, dejanbio@ibiss.bg.ac.rs - Kako je planeta Zemlja postala zelena
Predavanje se odnosi na evoluciju biljaka, od njihovog izlazka iz mora na kopno pre 400 miliona godina, preko evolucije prvih cvetova u vreme dinosaurusa, do ogromnih promena koje je sa sobom donela pojava trave pre 30 miliona godina. Pored osnovne teme u predavanju je dat osvrt i na sve ostale faktore koji su imali uticaj na razvoj vegetacije kao što su nastanak života na Zemlji, najznačajnije planetarne kataklizme i izumiranja, pojave ledenih doba, kao i uticaj kretanja kontinenata na razvoj živog sveta.
dr Desa Đorđević
Kontakt osoba: desadjm@nhmbeo.rs - Biljke rudari
Metalofite predstavljaju specifičnu grupu biljaka adaptiranih na rast u supstratima sa visokim koncentracijama potencijalno toksičnih metala. Srbija predstavlja jedan od centara raznovrsnosti metalofitama koje imaju veliki potencijal za primenu u biotehologiju. Kroz ovo predavanje , naučićemo gde najčešće žive metalofite, kako su se adaptirale na takva staništa i na koji način usvajaju visoke koncentracije metala iz podloge. Takođe, saznaćemo i na koji način ove biljke tolerišu toksične koncentracije teških metala.
dr Tomica Mišljenović
Kontakt osoba: tomica.m@bio.bg.ac.rs - Čudesan svet mahovina
Najveći značaj mahovina se ogleda u ekološkom smislu, jer su bitna komponenta vegetacije kišnih šuma, močvara, planina i tundri. Briofite su prvi kolonizatori zemljišta, golog kamenja, … Mahovine su često najzačajnija komponenta ekosistema, pa čak i onih najsurovijih. Njihovo prisustvo u ledenim pustinjama, epifitskom sloju šuma i tundrama zajedno sa lišajevima je nezamenljivo. Zbog svoje sposobnosti da sintetišu veliki broj sekundarnih metabolita, korisne su u tradicionalnoj medicini za previjanje rana i opekotina. Takođe, u kineskoj tradiciji se koriste i kao začini, zbog produkcije ljutih supstanci sličnih kapsaicinu i piperinu ili izuzetno slatkih supstanci kao što je slučaj kod mahovina roda Fissidens i Rhodobryum. Pored već pomenutih činjenica tokom samog predavanja saznaćete zašto su ove biljke tako posebne.
dr Milorad Vujičić
Kontakt osoba: milorad@bio.bg.ac.rs
