Na predlog Josifa Pančića, odlukom Ministarstva prosvete i crkvenih poslova Kneževine Srbije, osnovana je 1874. godine Botanička bašta u Beogradu. Pre osnivanja institucije, Pančić je gajio malu kolekciju biljaka u dvorištu Liceja beogradskog, za potrebe nastave na Velikoj školi gde je predavao botaniku u okviru jestastvene istorije.
Za potrebe Botaničke bašte dodeljen je plac na Dorćolu, uz obalu Dunava, koji se vrlo brzo pokazao kao neadekvatan, jer se nalazio blizu reke i bio je sklon plavljenju. Vrlo brzo se neadekvatnost lokaliteta i dokazala jer su se tih godina desile dve velike poplave koje su potpuno uništile biljni fond. Pančić je nastavio da traži bolji prostor za Baštu, ali na žalost, veliki prirodnjak i upravnik prve Botaničke bašte u Srbiji, umro je 1888. godine ne dočekavši da vidi Baštu bezbedno smeštenu na novoj lokaciji.
Znajući za probleme koje je Pančić imao oko podizanja prve Botaničke bašte u Srbiji, kralj Milan Obrenović, je 1889. godine poklonio Velikoj školi svoje imanje (voćnjak 5,2 ha), nasleđeno od dede Gospodara Jevrema Obrenovića, za potrebe podizanja nove Botaničke bašte. Kraljeva želja bila je da se Bašta nazove po njegovom dedi “Jevremovac”. Nedugo po preseljenju Bašte na današnju lokaciju, 1892. godine kupljena je, od fabrike Mozentin iz Drezdena, velika staklena bašta.
U to vreme bila je jedna od najlepših i najvećih u ovom delu Evrope. U narednim decenijama Bašta se razvija dostižući svoj zenit tridesetih godina XX veka, u vreme upravnikovanja akademika Nedeljka Košanina, velikog srpskog botaničara.
