Univerzitet u Beogradu - Biološki fakultet
Institut za botaniku i Botanička bašta „Jevremovac“

Otvoreni prostor

"Botanička bašta ima, prema zahtevima današnjeg vremena, dve zadaće da izvrši: s jedne strane da na malom prostoru sastavi flore one zemlje čija se omladina ima tu botanici da uči a, s druge strane, da pribere sve one eksotne biljke koje su potrebne da u bašti bude uglavnom predstavljena vegetacija celog sveta." Ovim rečima, čuveni naučnik, profesor botanike i osnivač botaničke bašte u Srbiji, Josif Pančić, je još pre 130 godina, definisao smisao i funkciju Botaničke bašte. Rečima izražena vizija, amanet, značaj i danas su smernica ciljeva i načina rada, kao i celokupnog života Botaničke bašte "Jevremovac". Otvoreni prostor Botaničke bašte "Jevremovac" sadrži biljni fond od preko 1500 vrsta grupisanih u geografske i ekološke celine, što ovaj prostor čini plućima centra grada. U šumskom ambijentu žive i po nekoliko desetina godina stari brestovi, impozantna stabla kavakaskih zelkova, ariši, više vrsta borova, smrča, hrastova, kestena, kedrova, čempresa, tuja; primerci prastarih vrsta sekvoja, Ginkgo biloba; Berberisa, forzicija... Zaista ima mnogo toga da se vidi i nauči u Botaničkoj bašti "Jevremovac" koju je moguće (najavom na telefon: 011 324 6655) obići sa stručnim vodičem i podeliti znanje i ljubav prema biljkama.

Poseban ponos bašte jesu divni primerci Pančićeve omorike, četinara koji je živi ostatak perioda pre ledenog doba, endemična vrsta naše zemlje. Ova endemoreliktna vrsta je vrlo uskog areala, rasprostranjena samo na uskom području srednjeg toka reke Drine. Krunsko je otkriće Josifa Pančića iz 1877. godine u mestu Zaovine na Tari, a po priznanju svetskih naučnika Pančićeva omorika ili češće nazivana „srpska smrča“ je “najlepši četinar Evrope".

Gorostasni hrast lužnjak, kao najstariji stanovnik Botaničke bašte "Jevremovac", je sa svojih 140 godina starosti i sam "spomenik prirode" ovog Spomenika prirode u Beogradu, neprocenjive prirodne, kulturne i istorijske vrednosti, jedinstvene baštine naše zemlje.

Jedna od najznačajnijih uloga Botaničke bašte je u očuvanju životne sredine, kako kroz obrazovanje, tako i aktivno, putem različitih programa ex-situ zaštite retkih i ugroženih biljaka. Na primer, i danas se fascinantna biljna vrsta Ramonda kraljice Natalije, koja je je tercijerni relikt i endemit Balkana i koja se kao retka i ugrožena vrsta, se gaji u ex-situ uslovima alpinetuma Botaničke bašte „Jevremovac“. Otkrili su je znameniti botaničari Sava Petrović i Josif Pančić na Jelašnici i dali joj ime po srpskoj kraljici, supruzi darodavca naše bašte, kralja Milana Obrenovića.

Sve pomenute botaničke vrednosti otvorenog prostora Bašte, zajedno sa ostalim sadržajima predstavljene su u okviru 14 parcela omeđenih pešačkim stazama, unutar kojih se sreću i zasebno organizovane celine poput kamenjara, papratnjaka, bazena sa lokvanjima, lavirintom bambusa, dečijim kutkom i dr.