Универзитет у Београду - Биолошки факултет
Институт за ботанику и Ботаничка башта „Јевремовац“

Отворени простор

"Ботаничка башта има, према захтевима данашњег времена, две задаће да изврши: с једне стране да на малом простору састави флоре оне земље чија се омладина има ту ботаници да учи а, с друге стране, да прибере све оне ексотне биљке које су потребне да у башти буде углавном представљена вегетација целог света." Овим речима, чувени научник, професор ботанике и оснивач ботаничке баште у Србији, Јосиф Панчић, је још пре 130 година, дефинисао смисао и функцију Ботаничке баште. Речима изражена визија, аманет, значај и данас су смерница циљева и начина рада, као и целокупног живота Ботаничке баште "Јевремовац". Отворени простор Ботаничке баште "Јевремовац" садржи биљни фонд од преко 1500 врста груписаних у географске и еколошке целине, што овај простор чини плућима центра града. У шумском амбијенту живе и по неколико десетина година стари брестови, импозантна стабла кавакаских зелкова, ариши, више врста борова, смрча, храстова, кестена, кедрова, чемпреса, туја; примерци прастарих врста секвоја, Гинкго билоба; Бербериса, форзиција... Заиста има много тога да се види и научи у Ботаничкој башти "Јевремовац" коју је могуће (најавом на телефон: 011 324 6655) обићи са стручним водичем и поделити знање и љубав према биљкама.

Посебан понос баште јесу дивни примерци Панчићеве оморике, четинара који је живи остатак периода пре леденог доба, ендемична врста наше земље. Ова ендемореликтна врста је врло уског ареала, распрострањена само на уском подручју средњег тока реке Дрине. Крунско је откриће Јосифа Панчића из 1877. године у месту Заовине на Тари, а по признању светских научника Панчићева оморика или чешће називана „српска смрча“ је “најлепши четинар Европе".

Горостасни храст лужњак, као најстарији становник Ботаничке баште "Јевремовац", је са својих 140 година старости и сам "споменик природе" овог Споменика природе у Београду, непроцењиве природне, културне и историјске вредности, јединствене баштине наше земље.

Једна од најзначајнијих улога Ботаничке баште је у очувању животне средине, како кроз образовање, тако и активно, путем различитих програма еx-ситу заштите ретких и угрожених биљака. На пример, и данас се фасцинантна биљна врста Рамонда краљице Наталије, која је је терцијерни реликт и ендемит Балкана и која се као ретка и угрожена врста, се гаји у еx-ситу условима алпинетума Ботаничке баште „Јевремовац“. Открили су је знаменити ботаничари Сава Петровић и Јосиф Панчић на Јелашници и дали јој име по српској краљици, супрузи дародавца наше баште, краља Милана Обреновића.

Све поменуте ботаничке вредности отвореног простора Баште, заједно са осталим садржајима представљене су у оквиру 14 парцела омеђених пешачким стазама, унутар којих се срећу и засебно организоване целине попут камењара, папратњака, базена са локвањима, лавиринтом бамбуса, дечијим кутком и др.