Na predlog Josifa Pančića, odlukom ministarstva prosvete i crkvenih poslova Kneževine Srbije, osnovana je 1874. godine Botanička bašta u Beogradu. I pre osnivanja institucije, Pančić je gajio malu botaničku baštu u dvorištu Liceja beogradskog, za potrebe nastave na Velikoj školi gde je predavao botaniku u okviru jestastvene istorije. Po osnivanju institucije, Bašti je dodeljen plac na Dorćolu, uz obalu Dunava, što se nije pokazalo dobrim rešenjem obzirom na blizinu reke i mogućnostda bude plavljena. Nakon dve velike poplave koje su se i zbile tih godina i potpuno uništenog biljnog fonda,  Pančić traži bolji smeštaj za Baštu. Na žalost, veliki prirodnjak, pregalac i prvi upravnik prve botaničke bašte u Sbiji, umro je 1888. godine ne dočekavši da vidi Baštu bezbedno smeštenu na novoj lokaciji. 

 

     Znajući za probleme koje je Pančić imao oko podizanja prve botaničke bašte u Srbiji, kralj Milan Obrenović, je godine 1889. poklonio Belikoj školisvoje imanje, nasleđeno od dede, Gospodara Jevrema Obrenovića, za botaničku baštu pod jedinim uslovom da se bašta nazove po njegovom dedi Jevremovac.

 

     Nedugo po preselenju Bašte na današnju lokaciju, kupljena je od fabrike Mozentin iz Drezdena, Velika staklena bašta, jedna od najlepših i najvećih u ovom delu Evrope.

    

     U narednim decenijama Bašta se razvija dostižući svoj zenit tridesetih godina XX veka, u vreme upravnikovanja akademika Nedeljka Košanina, velikog srpskog botaničara.

Istorijat