Biblioteka Instituta za botaniku i botaničke bašte Jevremovac jedna je od najstarijih i najbogatijih botaničkih biblioteka u regionu jugoistočne Evrope. Formiranje biblioteke započeto je daleke 1853. na Liceju beogradskom, Liceum Knjažestva serbskog, pri Kabinetu za jestastvenu istoriju, gde je Josip Pančić predavao i sakupljao literaturu za potrebe svojih istraživanja kao i za potrebe nastave. 

Bibliotečki fondovi sadrži preko 7000 knjiga, skoro 300 naučnih i stručnih časopisa i preko 6000 separata iz oblasti botanike.

U fondu periodike nalaze se vodeći svetski botanički časopisi, nabavljani u kontinuitetu dugi niz godina, kao što su referentni nemački  časopis Flora iz Regenzburga, koji se nalazi u fondu Biblioteke od prvog broja iz 1818. godine. Takodje, celokupan opus najstarijeg francuskog botaničkog časopisa Annales des Sciences Naturelles nabavljan je od svog osnivanja 1824. godine, kao i mnogi drugi značajni naučni časopisi.

Pored izuzetno vredne zbirke naučne periodike, u Biblioteci se nalazi i vredan knjižni fond. Medju knjigama koje čuvaju sabrana znanja svoga vremena ima pravih blaga, ekskluzivnih, raritetnih i antiknih izdanja muzejske vrednosti.

Najstarije knjige sežu u XVI  i XVII stoleće.

Čuveno enciklopedijsko delo antičkog sveta, Plinii Secundi Naturalis historiae, Istorija sveta Plinija Mladjeg, iz I stoleća, nalazi se u našoj biblioteci u starofrancuskom prevodu L'Histoire du Monde de Pline Second, objavljenom 1562. godine u Lionu. Luksuzno je opremljen, u kožnom povezu sa zlatotiskanim naslovom i ornamentima.

Istorija retkih biljaka Clusii Rariorum Plantarum Historia, čuvenog holandskog humaniste i lekara, jednog od vodećih botaničara XVI stoleća, Carolusa Clusiusa, objavljena u Antverpenu 1601. godine, takodje se nalazi u fondu Biblioteke.

Biblioteka

          Tu je i knjiga sabranih  predavanja o lekovitim tvarima i biljkama, Petri Andreae Matthioli Senensis medici comentarii in VI libros Pedacii Anazarbei Dioscoridis De Materia Medica, u šest knjiga, italijanskog lekara iz Siene, Pietra Andree Matiolija, objavljena 1598. godine. U osnovi je to sažet prevod kapitalnog dela De Materia Medica starogrčkog lekara Anazarbusa Dioskoridesa, dopunjen primedbama Matiolija i njegovim ličnim saznanjima.

Iz XVIII stoleća dolazi čuvena  Palasova Flora Rossica,  O biljkama Ruskog carstva Evrope i Azije, u dva toma, posvećena presvetoj carici ruskoj Katarini II Velikoj, štampana 1784. i 1788. godine u Petrogradu, sa prelepim ilustracijama biljaka koje u osnovi predstavljaju  ručno bojene litografije.

Jedno od najvrednijih izdanja je svakako knjiga Retke biljke Madjarske, Valdštajna i Kitaibela, Plantae Rariores Hungariae, u tri toma, folio formata, luksuzno opremljena, u kožnom povezu sa zlatotiskom. Izuzetne ilustracije biljaka, ručno bojene litografije, predstavljaju mala remekdela. Knjiga je štampana u Beču 1802. godine.

Krunski dragulj biblioteke je Flora Graeca Sibthorpiana, veličanstvena edicija u 10 tomova o samoniklim biljkama Grčke, Male Azije i Levanta, životno delo Džona Sibtorpa. To je lusuzno i raritetno izdanje sa skoro 1000 ilustracija biljaka u prirodnoj veličini, koje su u osnovi litografije ručno bojene tehnikom akvarela, a na osnovu originalnih crteža čuvenog botaničkog slikara Ferdinanda Bauera.